Istraživanje se bavi preduzetništvom srpskih imigranata u Beču, glavnom gradu Republike Austrije i najvećem centru srpske dijaspore u Evropi. U sociološkoj teoriji, pod imigrantskim preduzetništvom se podrazumevaju procesi pokretanja, upravljanja i razvoja imigrantskih preduzeća, utemeljeni na upotrebi grupnih (etničkih i porodičnih) resursa i oblikovani karakteristikama društveno-ekonomskog konteksta relevantnih država (porekla, destinacije ili drugih).Počev od jugoslovenskih radnih migracija u drugoj polovini 20. veka, u austrijskoj prestonici nastala je znatna srpska dijaspora, koja je, s obzirom na svoju veličinu i stepen društvene i kulturne organizacije, vremenom postala i jedna od najsloženijih i najznačajnijih zajednica ove vrste. Dosadašnja naučna istraživanja su se bavila različitim aspektima ove zajednice, ali se nijedno nije posebno odnosilo na privredne i preduzetničke aktivnosti njenih pripadnika. Na potrebu za takvim naučnim uvidima ukazuju podaci iz zvanične statistike austrijskih institucija koji beleže porast preduzeća u vlasništvu srpskih imigranata u poslednjih nekoliko godina. U skladu sa tim, ciljevi ovog istraživanja tiču se upravo ispitivanja društvenih, kulturnih i ekonomskih karakteristika srpskog imigrantskog preduzetništva u Beču. Posebni ciljevi istraživanja odnose se na: (1) utvrđivanje organizacionih karakteristika preduzeća srpskih imigranata; (2) identifikovanje njihovih preduzetničkih strategija u pokretanju, upravljanju i razvoju preduzeća; i (3) razumevanje specifičnosti srpske etničke ekonomije i položaja njenih članova u okviru ispitivanog društva.Istraživanje se oslanja na teorije imigrantskog preduzetništva i etničke ekonomije nastale u okviru ekonomske sociologije, poput interaktivnog modela, modela kombinovane ukorenjenosti i multifokalnog pristupa. Metodološki pristup u istraživanju je kombinovan, odnosno, primenjen je kombinovani metod slučaja konvergentnog tipa. Primarni podaci su prikupljani tokom terenskog istraživanja u Beču posredstvom metoda dubinskog intervjua, posmatranja i analize sadržaja. Uz primarne, u istraživanju su korišćeni i sekundarni podaci austrijskih i srpskih institucija, ali i različitih međunarodnih organizacija.Zaključci istraživanja ukazuju na to da je srpsko imigrantsko preduzetništvo u Beču u značajnoj meri oblikovano socijalnim kapitalom i etničkim i porodičnim mrežama. Uz to, pokazano je i da su strategije preduzetnika pod uticajem institucionalnih okvira kako države Austrije, tako i domovine preduzetnika, ali i drugih relevantnih država. Na kraju, utvrđeno je i da preduzetništvo srpskih imigranata u Beču nije homogena pojava i da ono ima obrise drugih srodnih tipova preduzetništva, kao što su preduzetništvo dijaspore, transnacionalno i ekspatrijatsko preduzetništvo.