Škole u bolnicama pored terapeutskog delovanja imaju i funkciju socijalizacije i reintegracije učenika u okruženje matične škole po povratku sa bolničkog lečenja. Osnovni cilj ove studije bio je ispitati uverenja nastavnika bolničkih škola, roditelja i zdravstvenih radnika o značaju obrazovanja dece na bolničkom lečenju i njegovim efektima na zdravstveni i psihološki status hospitalizovane dece. Osim toga, fokus istraživanja je bio i na ispitivanju uskustava triju kategorija ispitanika u pogledu ostvarene uzajamne saradnje. S obzirom na korelacioni nacrt istraživanja, varijable su uslovno podeljene na nezavisne i zavisne. Nezavisna varijabla u istraživanju je školovanje dece na bolničkom lečenju, odnosno uključivanje hospitalizovane dece u obrazovni proces. Zavisna varijabla u istraživanju odnosi se na:1) važnost bolničkog školovanja; 2) efekte bolničkog školovanja na funkcionisanje učenika u intelektualnom, socio-emocionalnom; 3) iskustva o međusobnoj saradnji nastavnika bolničkih škola, roditelja i zdravstvenih radnika u kontekstu obrazovanja hospitalizovanog učenika. Od sociodemografskih varijabli obuhvaćene su: starost, obrazovni nivo i dužina radnog staža. Istraživanje je deskriptivnog, korelacionog tipa, a u prikupljanju podataka je primenjana adaptirana verzija Upitnika uverenja detetove sredine o bolničkom školovanju, (Clark &Baluch, 1997), koji je po prvi put preveden na srpski jezik za potrebe ovog istraživanja. U istraživanju je učestvovao 231 ispitanik, od toga 46 muškaraca i 185 žena. Od ukupnog broja ispitanika u istraživanju je učestvovalo 59 nastavnika bolničkih škola, 68 roditelja hospitalizovanih učenika i 104 zdravstvena radnika. Istraživanje je realizovano u Beogradu i Novom Sadu u okviru sledećih obrazovnih i zdravstvenih ustanova: OŠ „Dragan Hercog“ u Beogradu i OŠ „Đorđe Natošević“- bolničko odeljenje u Novom Sadu; Univerzitetska dečja klinika u Beogradu, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u Beogradu, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu i Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu. Na onsovu istraživanja utvrđeno je da nastavnici, roditelji i zdravstveni radnici imaju pozitivna uverenja o važnosti uključivanja hospitalizovane dece u obrazovni proces. Osim toga, sve tri kategorije ispitanika imaju pozitivna uverenja o efektima bolničkog školovanja na intelektualni, socio-emocionalni i zdravstveni aspekt funkcionisanja hospitalizovanih učenika. Naposletku, roditelji i nastavnici bolničkih škola su ispoljili visok stepen zadovoljstva uzajamnom saradnjom i saradnjom sa zdravstvenim radnicima,, dok su zdravstveni radnici saradnju sa nastavnicima ocenili kao nezadovoljavajuću.