Poslednjih godina raste broj studija posvećenih istraživanju specifiÄ�nih putanja psihiÄ�ke promene, pri Ä�emu znaÄ�aj ovih istraživanja leži u odgovaranju na pitanje kako se sve klijenti menjaju usled uÄ�ešća na psiholoÅ¡kom tretmanu, a zatim i u praktiÄ�noj primenljivosti tih saznanja u psiholoÅ¡koj praksi. Rezultati dosadaÅ¡njih studija sugeriÅ¡u kako je postojanje specifiÄ�nih putanja psihiÄ�ke promene u funkciji protoka psiholoÅ¡kog tretmana dosledan nalaz, ali i da se doslednost u nalazima gubi kada je reÄ� o broju i prirodi identifikovanih obrazaca promene.U cilju provere toga da li se klijenti menjaju meÄ‘usobno razliÄ�itim putanjama, da li je promena putem razliÄ�itih putanja povezana sa razliÄ�itom efikasnošću tretmana, kao i da li se klijentovim predtretmanskim odlikama može predvideti kakvom putanjom će se psihiÄ�ka promena realizovati tokom psiholoÅ¡kog tretmana, sprovedeno je longitudinalno korelaciono istraživanje. Da bi se odgovorilo na polazna istraživaÄ�ka pitanja, posmatrano je da li se i na koji naÄ�in kod ispitanika ukljuÄ�enih u psiholoÅ¡ki tretman menjaju akutni distres, pozitivan i negativan afekat, kao i zadovoljstvo sopstvenim životom. Prikupljanje uzorka je trajalo od septembra 2013. godine do septembra 2020. godine, i u ovom periodu je ukupno testirano 274 ispitanika. U inicijalni uzorak su ukljuÄ�eni punoletni ispitanici iz nekliniÄ�ke populacije koji su se sami prijavljivali za uÄ�ešće na besplatnom psiholoÅ¡kom tretmanu. PsiholoÅ¡ki tretman je sprovodilo trideset i pet psihologa edukovanih iz razliÄ�itih psihoterapijskih modaliteta, i on je za sve ispitanike trajao 10 jednosatnih seansi, po jednu seansu nedeljno. Tokom trajanja psiholoÅ¡kog tretmana, odreÄ‘eni procenat ispitanika napuÅ¡tao je tretman nakon svakog merenja prekidavÅ¡i i svoje uÄ�ešće u istraživanju, te su finalni uzorak saÄ�inili samo oni ispitanici Ä�iji je tretman trajao svih 10 tretmanskih seansi, odnosno samo oni ispitanici koji su testirani ukupno Ä�etiri puta.Finalnim uzorkom obuhvaćeno je 114 ispitanika, proseÄ�ne starosti 31 godinu i pretežno ženskog pola (67.54%). Tokom istraživanja, baterije instrumenata su primenjivane ukupno Ä�etiri puta, neposredno pre prve tretmanske seanse, nakon treće, nakon Å¡este i nakon desete tretmanske seanse. Sve baterije instrumenata sadržale su Skalu depresivnosti, anksioznosti i stresa – 21 (DASS-21) korišćenu za procenu akutnog distresa ispitanika, Srpski inventar afekta baziran na Positive and negative affect schedule – X (SIAB-PANAS) koji je korišćen za procenu pozitivnog i negativnog afekta ispitanika i Skalu zadovoljstva životom (SWLS) korišćenu za procenu zadovoljstva životom ispitanika. Dodatno, u sklopu baterije instrumenata koja je zadavana neposredno pre prve tretmanske seanse nalazila se lista osnovnih podataka koja je korišćena za prikupljanje podataka o predtretmankim odlikama ispitanika, kao i Skala oÄ�ekivanja promene u vezi sa psiholoÅ¡kim problemom (PPCES) koja je korišćena za procenu ispitanikovih oÄ�ekivanja ishoda tretmana.Dobijeni rezultati serije analiza latentnog rasta upućuju kako je na nivou celokupnog finalnog uzorka doÅ¡lo do statistiÄ�ki znaÄ�ajnog pada distresa i negativnog afekta, te do statistiÄ�ki znaÄ�ajnog rasta pozitivnog afekta i zadovoljstva životom u periodu izmeÄ‘u prvog i poslednjeg merenja. Prilikom traganja sa specifiÄ�nim putanjama psihiÄ�ke promene sprovedena je serija analiza latentnih klasa, pri Ä�emu je u sluÄ�aju svih merenih indikatora stanja ispitanika identifikovano postojanje tri meÄ‘usobno statistiÄ�ki znaÄ�ajno razliÄ�ite putanje promene. Rezultati dobijeni u ovom istraživanju dodatno sugeriÅ¡u kako je pojedine identifikovane putanje promene opravdano dovoditi u vezu sa statistiÄ�ki znaÄ�ajno viÅ¡om odnosno nižom efikasnošću tretmana u odnosu na druge identifikovane putanje, ali i da postoje meÄ‘usobno statistiÄ�ki znaÄ�ajno razliÄ�ite putanje promene za koje je karakteristiÄ�na približna efikasnost tretmana. Na posletku, dobijeni rezultati upućuju kako se na osnovu pojedinih predtretmanskih odlika ispitanika može predvideti kakvom putanjom će se psihiÄ�ka promena realizovati u funkciji protoka psiholoÅ¡kog tretmana.Potvrda postojanja specifiÄ�nih putanja psihiÄ�ke promene u aktuelnom istraživanju pružila je doprinos skromnom korpusu dosadaÅ¡njih saznanja o tome po kakvim obrascima se klijenti na psiholoÅ¡kom tretmanu menjaju. Izdvojene su preporuke za buduća istraživanja, a poseban znaÄ�aj sprovedenog istraživanja leži u njegovim praktiÄ�nim implikacijama, koje se prevashodno tiÄ�u pospeÅ¡enja kvaliteta psiholoÅ¡ke prakse prevencijom nepovoljnog ishoda tretmana.